Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo 3.0 Unported .

Ovako mala zemlja na planeti,a nigde više talenata na tako malom prostoru.Čudo nad čudima!!! Srbija je kao crna rupa,neistraženi deo Evrope.

Sve sami talenti,i to nas čini ponosnim.

Zamislite samo koliko je male dece prošlo kroz jedan od dečijih horova Kolibri!!!,a hor postoji od 1963.god.

Ljudi koji rade u žiriju,kao kritičari,imaju veliki problem pri izboru uopšte neznaju za koga da se opredele!!!Neznaš koj od koga je bolji,puni su ideja,kreacija.Kad nešto rade to je s puno ljubavi,od srca,i tako da na kraju sve to bude zlatnim slovima ubeleženo u istoriju.Zadnjih desetak godina deca manje čitaju zbog druženja s kompjuterom,ali nema tog školarca koji nije čitao Jablana od Petra Kočića,pesme Desanke Maksimović, Čika Jovu Zmaja...

O sportu nesmem uopšte da počinjem jer tu bi bile ispisane stranice ne za jedan puni vagon,nego za jednu celu kompoziciju voza...

Samo da vas podsetim da pred sam početak drugog svetskog rata,Srbin Bora -Glavonja je u prvoj rundi prostro na patos najjačeg švabu,štajerca,prvaka Evrope...zamislite samo kako se je Hitler osećao...

Početkom devedesetih godina pogrešna politička procena tadašnje vlasti je naterala mlade da se otisnu u svet , da se sami snalaze i dokazuju.Nema te kompanije u svetu a gde nema Srbina kao odgovornog lica i to u svim oblastima.Mi smo mala zemlja i za nas to mnogo znači.Velika većina mladih talenata se vratila kad su shvatili da tamo ustvari nema ništa.Drugo podnevlje,drugi način života,druga kultura,drugačija ishrana.Svi samo negde žure!!!U metrou spavaju,pišu nešto što nisu mogli na poslu da završe,jedu nešto bez-veze,a za vikend im u obližnju luku uplovljavaju brodovi puni crnaca da zadovolje potrebe koje njihovi anemični muškarci nemogu da završe,pravdajući se kako su tobože premoreni od posla...

A zamislite samo da smo veliki kao Amerika...šta li bi tad bilo?